StoryEditor

Priče čitateljaČeški norioc i lubin samoubojica: ‘Prene me nika deračina, en ti tovara prajca da nije pogodija koju babu ča se točaje, moga bi i mene u nesriću utirat...‘

Piše Nađan Dumanić
7. listopada 2021. - 14:55

Lito, teška kalada i omarina brez refula bave, more uskuvalo, vrime o'fjake. Ladna piva oli bevanda lize ka' likarija. Sedimo, boje reč va'jamo se po katridan kafića u lučicu, nikor beside ne govori, svit tumida, a deboto polak nji podan tende mrvu i zapižolota. Vidin priko okviri od očali ništo velo, crljeno gre prema nan. Doša je Ček u veštit za norit su zračnon puškon za podmore da mu svituju kako se napinje strila.

Svi se ujedanput uzvrtili, veli ribari pušku študjadu, a nikor ne zna kako forcu nabit i strilu zadit jerbo brez tlaka nima ni pucanja. Ovod ništo ni po zanatu, nima punpete ni ventila, siguro je zjogatula o duzine. Urtalo me, daj tu pušku ovamo, ona va'ja ma vi neva'jate, na vrj jema ka falši čep koji se okrene po' volta livo i onda punpa sama skoči...

20. svibanj 2022 01:10