Shore jigging je zahtjevna tehnika i kada se lovi laganim priborom, a kada se lovi priborom namijenjenim za najveće zvijeri, tada je to sve samo ne lagan posao.
A ako tome još prethodi i višesatni put do pozicije, i ako se na priboru nađe prava riba, tada je doživljaj potpun ili barem skoro potpun.
Bernard Kelemen je ribolovac koji voli takve izazove i u njih se upušta s velikom nadom, ali potpuno neopterećen ishodom, a što je zapravo odlika samo prekaljenih majstora udice.
Evo što nam je Bernard ispričao o jednom od svojih posljednjih shore jigging doživljaja:
- Četiri sata vožnje do najbližeg trajekta, pa zatim dalje na Cres i onda još pješice kroz šikaru i po stijenama do pozicije koja je na Google Earthu izgledala sasvim OK za shore jigging. Nekad to bude dobro, a nekada potpuni promašaj što je sasvim normalno kad se ima samo jedan dan za ribolov na nepoznatom terenu.
A želja mi je bila uloviti velikog gofa s obale pa je samim time i pribor bio prilagođen takvom ribolovu.
Ukratko, planiran je jako zahtjevan ribolov s velikom šansom da se izgubi kapitalna riba i to ako uopće dođe do akcije – priča nam Bernard.
- Moram priznati da ovo nije bio prvi udarac tune u mojoj ribolovnoj karijeri.
U početku sam koristio pribor koji je bio prelagan pa je dolazilo do pucanja sistema, a to je ono što najmanje želim jer riba tada ostaje s udicama u ustima.
Zato sam se odlučio za jak pribor s nešto tanjim udicama koje pod punom kočnicom popuste prije nego velika riba skine svu upredenicu s role.
Znam da je to veliki rizik za izgubiti veliku ribu, ali tim načinom sam nekoliko velikih tuna, koje nisam mogao zaustaviti, uspio osloboditi varalice.
Ovoga sam puta imao štap Zenaq Muthos Accura 100H, rolu Shimano Stella 6000XG, Seaguar Grandmax Pe3, Ocean Legacy 0,70 milimetara, Solid Ring Savage Gear zbog debljine te Jig Minnow 80 grama, također Savage Gear – nastavlja Bernard.
- Ova tuna je udarila pred sam kraj ribolova, u trenutku kad sam isprobavao koliko duboko mogu pustiti jigg iza grebena, a da ne zapnem.
U prvom bijegu je izvukla oko 250 metara upredenice PE3, a zatim je krenula bočno prema obali i tu sam na rolu uspio vratiti nešto upredenice.
Drugi bijeg je bio stvarno brutalan i već se vidjelo dno na roli, samo je još nekih tridesetak metara bilo ostalo zbog čega pritežem kočnicu dosta jako.
Oni koji prakticiraju takav ribolov znaju da PE3 ne puca tako lako pa sve dolazi na granicu izdržljivosti, a najviše ja sam.
A onda riba napokon polako usporava.
Uspijevam zadržati štap prilično okomito tako da apsorbira udarce glavom i nakon nekog vremena tuna popušta i kreće prema meni.
Tu sam prvi put pomislio da možda i imam neku šansu.
Cijela borba je trajala nešto manje od jednog sata.
Bilo je još nekih kritičnih situacija uz obalu, ali zahvaljujući priboru i uz jako puno sreće uspio sam svladati ribu.
Snimali smo skoro jedan sat telefonom i desetak minuta prije finala nažalost ostali bez baterije.
A slike koje su snimljene, snimljene su od strane slučajnog prolaznika kajakom.
Naravno, bez kupanja u moru nije bilo moguće uloviti tunu za rep.
A onda sam vidio da je samo jedna udica ulovila rub usta i kako se oslobodila u trenutku kad je nestalo pritiska.
Tuna je, naravno, puštena i dobro je otplivala jer nije bila duže od 10-15 sekundi izvan mora.
Tako je to, nekad pobijediš, nekad izgubiš… - ispričao nam je Bernard Kelemen.