StoryEditor

tajne ribolovaAnte Pekas, veliki majstor za panulanje lica, savjetuje: Svaka je priča za sebe. Živim za trenutak kad iglica zašija i kad se sve napne!

Piše Ante Pekas
12. veljače 2021. - 11:17
Lica od 26,2 kilograma na 14 metara dubineAnte Pekas

Sićan se ka da je bilo jučer. Čeka se novi broj Pesca in Mare, trkom do trafike i putem do doma triput bi ga, onako s nogu, prolista. Veliki dečki, velike ribe i veliki, veliki upitnik iznad glave. Hoću li ja jednoga dana ovako čupati ribetine, imati slije za uspomenu, biti majstor od neke ribolovne discipline?

Sićan se i ćaćinih riči: – Sine, okani se gluposti! To su neka druga mora, neke druge vale, ribolovne klase, nema toga kod nas. Drži se ti onoga što san te ja naučija…

Srića pa starijeg brata te riči i nisu dirale previše, nego je ka i ja guta sve te stranice i stalno pokušava nešto novo skužiti. Svoje prve šolde trošija je na štape i role, zarazija se do kraja, a onda je doša red i na mene.

PRVE MILJE

Puno smo forsirali. Znalo se zezniti kojeg brancina na varalicu, koju oradu na volka il' trpa, šampjera na srdelu, ali mi se uvik po glavi motala i neprestano vrtila samo jedna jedina rič – panula.

Ta kraljica svih disciplina sportskog ribolova, ka 100 metara bez prepona na Olimpijadi. Kraljevska klasa!

A tek ti panulaši, hodajuća božanstva, svemirci s druge planete, stotine priča, tisuće slika… Ajme majko, kakvi gofi, kakvi brancini, zubaci i ostale beštije.

Godinama ne odustajem od te priče, jer san čovik od soli, jer živin more, sanjan more, a srića mi se osmjehnula kad sam joj se najmanje nada.

Dok san najviše gorija za ribom, ima san sriću upoznati vrhunskog panulaša koji je u meni vidija nešto što ni ja sam u ton trenutku nisan moga viditi. Pun strpljenja i želje da prenese znanje, pokaza mi je sve bitne stvari, upozorava na greške i tako me polako uveja u svijet teške panule.

image
Pribor je uvik spreman

Napokon i sam radim svoje prve prave panulaške milje. Od početničke sriće i ulova 10/10 dolazim u period kad imam dosta praćenja, kidanja, skidanja, previše pritegnute kočnice, preranih kontri i svih nemogućih drugih stvari.

Poletija san previsoko, a sletija previše oštro i tresnija glavom tvrdo u zemlju. Na kraju izvlačin veliku pouku, onu staru, da sad zapravo znam da ništa ne znam.

NEKA NOVA VRIMENA

Te sezone mi se dešavaju velike ribe koje ja sa svojim ribolovnim iskustvom očito nisan bija spreman iskontrolirati. Triska za triskom… Prelud period, ali u svom tom neznanju ipak imam šezdesetak riba na kontu, a baren mi ih je još trideset ispalo.

Zadnja lasta je te godine odletila put juga i sad napaljen živim za dogodine. Kupujem lakši pribor, tanju upredenicu, mekši FC… Ukratko, složija san combo-set iz snova.

Kad ono dogodine, katastrofa! Nema lice ni za lik. Dolazi jesen i udara ciklona svih ciklona. Bura s kraćim prekidima puše dvi sedmice zaredom, praktički bez prestanka. Ode temperatura mora i tek na ljutu muku vatan par lipih komada.

Ajme, koje razočaranje… Mislija san da san prvak svita, da sve znan, da ću sve naplatiti… A to ludo i preludo vrime kad san se vozija kroz lice dok su parale površinu, vrime kad si moga provuć i krilo od kokoše na koje bi se bacale, bilo je iza mene.

Sad su neka nova vrimena, i da mi je neko onda reka da ću danas tražiti licu u dubini, na pola kanala, da ih više neće biti u plitkome na mojim pozicijama, reka bi mu da je lud i da nema pojma.

I tako smo došli do one već standardne priče – što reći kad je sve već rečeno?

Ako se mene pita, ja se bih i ne bih složio s tim da je sve rečeno, jer kako se onda mogu objasniti svi oni svakodnevni upiti po ribolovnim grupama o panuli, opremi, otežanju, lovnim dubinama…

PROMAŠENE MILJE

Ova tema je dosta kompleksna i tribalo bi mi pet knjiga da sažmem svoje dojmove, saznanja, zaključke i sve ostale stvari koje bi triba reći, a i onda ne znam bi li uspija sve objasniti. Ali idemo provati u par rečenica, bez nekih velikih mudrovanja.

Prvo triba znati da negdi, na nekom drugom kraju Jadrana, neko drugi sasvim uspješno lovi svoje lice nekim sasvim drugim sistemom, u nekim sasvim drugim uvjetima.

image
Preduvjet za uspješan lov je prisustvo ribe u lovnom području

No, da bi krenuli u ribolov na licu, glavna i najbitnija pretpostavka je da je lica prisutna u periodu kad je pokušavate uloviti, i to na vama dostupnim pozicijama. Često sam u lošim periodima zna napraviti stotine milja, završiti u drugoj županiji šetajući svoju iglicu, istražujući terene, probavajući nove pozicije koje su mi frendovi znali otkrivati i tako me savjetovati. Takvi pokušaju uglavnom budu pravi fijasko. Dogodi se pokoji sporadični ulov, ali se većinom ostane bez griza, uz potrošene cisterne i cisterne goriva uz bižanje pred neverama…

Triba znati da ako lica ne radi na terenima gdje ste je susretali ili na pozicijama na kojima ste sigurni da se pojavljuje, a sad je nema, ili nije aktivna, velika je vjerojatnost da neće raditi ni na drugim takvim provjerenim poštama. Ipak, iz nekog svog osobnog iskustva koje skupljam godinama, znam da postoje određene pozicije na kojima licu možemo očekivati puno prije nego drugdje.

KISIK JE OKIDAČ

Lica obožava položene terene prošarane posidonijom, voli zatvorenije uvale, pliće terene, gdje naganja sve živo i neživo.

Tako ćemo je najprije naći na ušćima i na mutnim terenima. Ako obilazite otočiće i puntale, u pravilu ćete je uvik srest s pliće, položenije strane.

Na mojim pozicijama uz Pag, oko Prutne i Nožice, i male i velike, di najčešće lovim, lica se pojavljuje ljeti, sedmi i osmi misec tek sramežljivo, dok deveti i deseti misec bude uglavnom krešendo. Ali opet to sve skupa zavisi od sezone do sezone, od vrimenskih uvjeta, a nekad i od dana do dana.

Moj lov lice počinje u ljetnom periodu prvim pretraživanjima terena. Tražim je uglavnom rano ujutro, kasno poslijepodne, a ponekad i u pola dana po najvećem zvizdanu, kad se od vrućine počinje halucinirati. Ako ne dobivam udarac ili barem praćenje, čekam do sljedećeg tjedna, pratim vremenske uvjete i ponavljam isto.

Nisam strogo vezan za pozicije na kojima mi obično grizu, nego šaram pliće pa dublje, s olovom pa bez olova, pratim pola dna, nekad samo dno, uglavnom, igram se. Jako je teško to sve skupa kontinuirano pratiti zbog poslovnih i obiteljskih obaveza, tako da znam igrati i na drugu kartu. Pratim što se događa, ima li mi frend kakav ulov ili praćenje, je li je neko vidija, jesu li cipli u rivi uznemireni…

U tom je periodu sve samo pitanje vremena, i ja osobno čekam prvu buru il prvo litnje nevrime da se more barem nakratko malo razladi, da ga bura napuca kisikom, što je provjereni okidač za licu.

image
Ovo je dovoljno za feštu za cilo misto

BOLNA ISKUSTVA

Dakle, krećem s pretpostavkom da niste kao moj frend i da ipak znate uhvatiti iglicu, da je znate sačuvati živom i, naravno, da ste već pohvatali neke osnovne panulaške stvari.

Moj vam je savjet da licu nikad ne panulate na ruku. Motovila, debele milimetarske osnove i debeli predvezi su stvar prošlosti. Ne bi reka da lici baš smeta debljina predveza, al zato sigurno smeta brancinu, koji se također zna često zaletiti.

Ali nisu brancini toliki problem. Govorim vam to ponajviše zbog toga što sa živom iglicom zovete vraga. Može vam skočiti lica od tri kila, a može i beštija od trideset! Takva riba zna cili predvez spakirati u usta i onoga trenutka kad krene, iskidat će vam ruke bez problema, pri čemu, virujte mi, možete ostati bez prsta ka dobar dan. Pokušavate iskontrolirati ogromnu ribu na ruke, uzima vam veliku količinu najlona, pokušavate voziti za njom, a ona vam kida i reže ruke sa svakim novim zamahom repa.

Jednom sam i sâm imao neplanski lov lice. Krenuo sam dizati parangale, snimio lice, uhvatio iglicu u roku hitno, izvadija ispod krme višku panulu, razvuka sve to skupa i bam, bam!

Lica od 19 kila mi je toliko iskidala ruke da san zva u portu svoga staroga da me dođe vezati i skupiti ribu, jer san ja urlika koliko me peklo more po otvorenim ranama. Reče gavran – nikad više.

NIŠTA NA SILU

Štap i rola, stacionarna il multić, stvar je osobnog ukusa i onoga što vam više leži. Ovde vas neću tlačiti s ribolovnim brendovima i pričati što je bolje – Varivas ili Seaguar, Stella ili Saltiga, Owner ili Trokar… Reći ću samo da ako ste već krenuli na more, odvojite koju kunu na kakav bolji brend i to će van se sigurno vratiti kroz godine koje slijede. Ne kupujte gluposti lošega blanka, loših vodilica, kolce i slične gluposti, ne uzimajte škart-role, jer će vam se dogoditi riba života koju ćete izgubiti, a tada će biti kasno za plakanje.

image
Zalkačena se lica nipošto ne smije forsirati pretezanjem kočnice

Gori ide kvalitetna upredenica, spajate lider s FG čvorom, na kraj ide kopča sa zogulinom koju krimpam. Predvez za armanje iglice je 0,60 milimetara i ništa van jače od toga ne treba. Klasične udice ili trokuke su vaš osobni izbor, s tim da ja uvik biram ovo drugo.

Nema potribe pretjerivati s libražom opreme, jer to je stvarno suvišno. Ne slušajte Facebook ribolovce i ne opaljujte lici nikakve kontre do neba, ne pritežite kočnicu, jer vam ne gine gubitak ribe i stradavanje opreme. Uglavnom, kod lova lice sila na silu nikako nije dobra taktika.

Puno ribolovaca misli da kod udarca velike ribe treba pritegnuti kočnicu, udariti kontru i početi voziti u kontra smjeru, što je potpuno pogrešno. Kad zagrize, dopustite joj neka sve ponese. Kočnica neka bude u meko, neka samo skida, niti prelako, niti prebrzo. Kad se sve napne, u trenu se može shvatiti je li vam udarila sitnija riba ili imate posla s nemani. Ne brinite oko toga, znat ćete kad vam počne skidati. Vozite za ribom, ne silujte u prvim trenucima i uživajte u drilu.

PAPE MOJ

A kad panulate, samo panulajte, ali brzo. Zašto brzo? Iglica je fantastičan plivač i brzo povlačenje podnosi jako dobro. Brzim panulanjem u uri od griza pretražujete veći teren, a kad se sretnete s ribom, ne dajete joj vremena za razmišljanje.

Otkrit ću vam još jednu tajnu. Lica ima jednu veliku manu. Voli se doći potuć s vama na površinu, i tu je vaša prilika da joj više ne dopustite da se vrati u dubinu.

A najlipše u svemu tome je da mi je nakon toliko nasukanih lica, svaka lica priča za sebe. Živim za trenutak kad iglica zašija, obožavam onaj tren kad je lica poklopi, onaj trenutak kad se sve napne, pa kad mi se posli nađe u brodu, kad joj s poštovanjem zahvalim na adrenalinskoj borbi. A kad je napokon spustite na pajole, ne letite stavljati novu iglicu i raditi novi krug. Uživajte u tom trenutku i opalite koju sliku za uspomenu, jer vaša avantura zapravo tek počinje.

image
Kad se dođe potući na površinu, tada je šansa da joj se ne dopusti ponovni zaron

Svi vi koji tek planirate zaroniti svojim priborom u svijet plavetnila i panule, moj vam je savjet da ni ne počinjete, jer će vas progutati ka i mene što je progutalo. To je ovisnost od koje nema odustajanja i za koju nema medicine ni lika. A vi, braćo po panuli, vi koji ste već unutra, vi ćete me razumit, jer i vas je sigurno već odnilo, baš ka i mene.

Za kraj, vraćam se na početak priče i moga ćaću. Pape moj, što si ono reka? Veliki dečki – velike ribe? Jesi li još uvik siguran da to nije i za mene?

U trenutku dok ovo pišem, stvara se nešto kod Italije. Ide prema nama nevrime, okidač za svu ribu. Gospodo, jesen je vrime od velikih riba. Jeste li spremni?

20. veljača 2021 16:47