Sidin na kuverti trajekta, vozin se iz Brača put Splita, i ruke mi vonjaju na Beru. Miris kobile vraća me u jednu davnu priču. Branislav Dešković, šjor Brani, kozmopolit i boem, nije ostavija iza sebe puno radova, ali beštije niko nije moga učinit ka on.
Naš najveći kipar animalista, lovac i jahač koji je nosija dugu kosu u rep, falija je svoga biloga konja jednome oficiru u Rijeku, ali ovi mu nije virova. Kipar se naidija, doša u Pučišća, ukrca svoga konja na brod do Splita pa ga prikrca u vapor do Rijeke, ponosno kazat mu ga. A onda ga vratija nazad na svoj škoj.
Infišan, zajubjen u beštije, gleda ih je ka sebi ravne. Najveći francuski kipar Auguste Rodin javno će reć da niko i nikad nije napravija skulpturu konja ka Dešković. U Pariškome salonu za vrime izložbe, Rodi...