bartulov kantunPape, mogu li ja prominit ime? U razredu mi se rugaju... E, mišu moj mali. Naresta si, pa ću ti ispričat jednu priču. Oš?

Za stolon u kužinu sididu sin i otac, a baba in sprema večeru.

- Pape, a mogu li ja prominit ime?

- Misusovo sveto, da prominit ime…krsti se baba, skoro joj je ispala boca uja iz ruke.

- Baba, ti se ne mišaj! I pazi koliko ćeš uja stavit na blitvu. A jeli mišu moj, a zašto bi ti tija prominit ime?

- Rugaju mi se…

- Ma ko ti se to ruga?

- Dica. Iz razreda. Da iman starinsko i nazadno ime. Da parin ka stari brod…

- Dica iz razreda? A bićeš kojega udrija, pa ti se zato ruga…

- Nije, nego skoro svi. I Robert, i Tomson, i ona Antonela… Oni svi imadu lipša imena nego ja.

- E, mišu moj mali. Evo si jur navrši 9 godin, naresta si, pa ću ti ispričat jednu priču. Oš?

- A oću, dobro pape.

- Ovako. Bilo ti je to prije skoro deset godin. Tvoja je mater jednu večer zaželila - obotnicu...