Evo, štioci moji, kako život čini štorije, ma ne more to niko zamislit, njanci ni u snu. Kako se u naše malo misto zna sve, ka iz one Rokove pisme – ko, koga, di, kako i tako daje, tako se i u naše malo misto znaju sve dežgracije i sve zajebancije.
Dunkve, da ne dujin i da ne bi ispa dosadan, moran van spjegat kako je moj prijatej Šime Rosin, a o njemu san van već pripovida, skoro izgubi glavu na pragu o vlastite kuće. Ti moj prijatej je bi cili život sportaš, igra je vaterpolo i pliva.
Zna je diko plivat i pridvečer, pa kad bi u portu stiga do gostione “Naše malo misto”, nako u moru bi drmnija gemišt oli dva i vrati se plivajući do hotela “Marko Polo” jerbo stoji povrj njega.
Zašto san van učini ovi uvod? Zato jerbo je to jako važno za ovi događaj. Tako se moj pr...